Pre neku noć, usnih neobičan san.
Bili ja i jedan drugar u nekom restoranu, u veselom društvu koje je celo veče pevalo ruske pesme.
Sutradan, svratismo u isti restoran na kafu, kad tamo zatekasmo konobaricu kako sedi za stolom i šmrca.
– Šta je bilo? – pitamo je.
– Ma, pusti. Ovo mi je poslednji dan na poslu. Zatvorili nas.
– Kako zatvorili?
– Lepo, zatvorili nas Amerikanci zato što se ovde pevaju ruske pesme.
Neka mi neko protumači ovaj san ako ume.
Bili ja i jedan drugar u nekom restoranu, u veselom društvu koje je celo veče pevalo ruske pesme.
Sutradan, svratismo u isti restoran na kafu, kad tamo zatekasmo konobaricu kako sedi za stolom i šmrca.
– Šta je bilo? – pitamo je.
– Ma, pusti. Ovo mi je poslednji dan na poslu. Zatvorili nas.
– Kako zatvorili?
– Lepo, zatvorili nas Amerikanci zato što se ovde pevaju ruske pesme.
Neka mi neko protumači ovaj san ako ume.
