недеља, 22. јануар 2017.

Obrisi besposličarskog grada

Hranljivo štivo o našim uvrnutim životima 
Roman je kao nekakav grad, sa spletom ulica i uličica, raskrsnica, parkova, prodavnica, naselja, sa raznoraznim ljudima koji ga nastanjuju.
Možemo iscrtati mapu grada, ali ćemo ga zaista upoznati tek šetajući, lutajući, krstareći njegovim ulicama, zastajkujući, zavirujući i tamo i ovamo, razgovarajući sa onima koji u njemu žive.
Tako i o romanu možemo reći mnogo toga a da ga ipak ne dosegnemo. Roman se upoznaje čitajući.

Da probamo da naznačimo obrise ove humorističke romaneskne naseobine.
Koga susrećemo u Besposličarima?
Nikolu Nikodijevića i Paraskevu Paunović, svakako. Nikola Nikodijević i Paraskeva Paunović se kroz roman kreću naporedo, obitavajući u različitim dimenzijama. Nikola u besposličarskoj, Paraskeva u istraživačkoj.
Nikolu je sustigao zao udes. Silom prilika, bačen je u besposličare. Lišen posla, našao se u nebranom grožđu. Pokušava da se nekako iskobelja, ali nikako da se opasulji šta ga je i zašto snašlo, ni šta bi sa sobom. Ostao je i bez prihoda, i bez društvenog statusa, ali i bez onog ritma koji mu je osmišljavao i ispunjavao, ili naizgled osmišljavao i ispunjavao, život. Nikola, po prirodi, nije dokoličar, uspešno se odupire izazovima slobode iako ga povremeno sablažnjavaju. Niko na na te izazove nije sasvim imun. Promena za njega nije prilika, već opasnost, iako bi i sam, možda, poželeo da je drugačije.
Nikola pokušava da se vrati u radni ritam i jaram i pritom upada u niz uvrnuto-komičnih situacija.
Odlazi, recimo, u Zavod za besposličare, gde ima posla sa brojnim zavodnicama. Ovaj nadasve koristan zavod ima svoje službeno ime koje glasi Zavod za edukaciju, profesionalno restruktuiranje i poslovnu implementaciju radno uskraćenih lica, po kome ga niko niti zna, niti zove. U upotrebi je više narodnih naziva: Zavod za besposličare, Zavod za prekobrojne, Sušnica za suvišne, Visilište za izvisele, Parkiralište za patosirane, Počivalište za pedalirane, Otpad, Ostava i slično. Ovi nazivi su surovi, ali istinitiji od zvaničnih, koji bi da zaglade i prikriju.
Zavod nudi brojne programe obuke, prekvalifikacije, dokvalifikacije. Od obuke u preskakanju prepona, što podiže borbeni duh i jača samopouzdanje, do kurseva kuvanja, šivenja, izrade veb sajtova i hodanja po žici. Ako svoju budućnost vidi u tamanjenju buva, i za to imaju obuku. Najvažnije je da bude aktivan, da uzme svoju sudbinu u svoje ruke.
Može da bira i mis Zavoda, ali i da konkuriše za mistera ove ustanove.
Zavod će mu ponuditi i Radosni odlazak, kao definitivno rešenje besposličarskog pitanja. Hoće li ovo rešenje Nikola prihvatiti? Na olakšanje svih?
Vežba samopouzdanje, traga za oglasima na internetu, ali mahom ne ispunjava stroge uslove, kolje ga krštenica. Ima i slabo vreme na sto metara, ne uspeva da istrči za manje od dvanaest sekundi a jedan uposlenik mora biti kadar stići i uteći na strašnom mestu postojati.
Na ženino navaljivanje, poseže i za školskim drugom, drug je na položaju. Žena ga brižno priprema za taj razgovor, obuka je stroga i zahtevna, ulog veliki. Žena se zove Hristina, drug je Ležimir Lazikić. U romanu je opisano šta je s tim i kako bilo.
Za stvar po Nikolu Nikodijevića bude još grđa, zadužen je do guše. Znamo kako to ide, pozajmica po pozajmica, podužica po podužica, čovek je uvek negde kratak ali je tu banka, čovekov najbolji prijatelj, da mu se nađe u nevolji. Ruka koja daje će, međutim, postati ruka koja hvata za grlo, pa steže li steže.
Banka ište svoje, dugovi se ne opraštaju. Ako je čovek smrtan, dug je besmrtan.
Nikola pokušava da se nagodi sa bankom, kako je to išlo i na šta je izašlo opisano je u romanu. I to potanko. Iako je nesreća debela. Postao je sopstveni zalog.
Ima li spasa Nikoli Nikodijeviću? Hoće li se izvući? Hoće li, možda, postati planetarna zvezda? Hoće li namlatiti silne pare reklamirajući donje rublje marke jobless?

Paraskeva Paunović je druga priča. Bacila je u slivnik ključeve stana, koji je ujedno i tamnica, i krenula u istraživanje. Postala je samostalni istraživač, metafizičarka na delu. Odiže pokrov sveta da ustanovi šta je ispod i iza privida svakodnevice. Goni je znatižljelja, pokreće sloboda. Želi da se odigne, pobedi silu teže, zakuca na vrata neba. Osoba kakva se retko sreće a vredi je upoznati. Makar u romanu.
Tu je i, nadasve veseli, ministarski savet koji radi u sastavu: ministar policije i prosvete, ministar finansija i filamntopije, ministar kulture i kosmologije, ministarka poljoprivrede i pravde, ministarka energetike i entuzijazma, ministarka saobraćaja i sporta, ministarka vojske i vera, ministar mašinogradnje i metabolizima, ministar privrede i palačinki. Tu je, naravno, i premijer koji, kutlačom, deli utehu napaćenom narodu. Tu je predsednik koji proriče budućnost. Tu je prestolonaslednik. Tu su narodni poslanici.
Tu je i nezaobilazna lutrija. Najpopularnije igre na sreću su šamarica i policajka.
Tu su i banke naše nezaobilazne.

Sve u svemu, hranljivo štivo o našim uvrnutim životima.

Pročitajte:
- prvo poglavlje romana "Besposličari"
- drugo poglavlje romana "Besposličari"

Cena: 500 dinara + pdv. 


Prikazi
Dobrivoje Stanojević "O razlici između peršuna i sreće", prikaz "Besposličara" u Koracima, broj 4-6 za 2016. godinu.
Ivan Radosavljević "Smeh i mučnina", prikaz "Besposličara" u Poljima, broj 496.
Vesna Trijić: "Mehanički život", prikaz "Besposličara" u Beogradskom književnom časopisu broj 39-41

Intervjui i nastupi
* Degustacija "Besposličara" – pekara "Rada pereca"
* Prvi antibankarski roman – konferencija za novinare u društvu ljubitelja umetnosti Prozor (07.07.2015)
* Održano suđenje "Besposličarima" – razgovor u art klubu Ljubičica (29.05.2015)
* Ministre je lakše podneti u knjizi – intervju u Danasu povodom "Besposličara" (12.05.2015)
* "Besposličari" u Gutenbergovom odgovoru - audio (01.05.2105)