I u ovoj godini sa vama su: Rastrojstva i Besposličari

субота, 20. јануар 2018.

Pisati u koloniji

Pisati u koloniji ne mora da znači biti kolonijalno piskaralo, fabrikovati kolonijalni književni bofl, po zahtevima i obrascima imperije. Niti „diviti se do imbecilnosti“ književnim proizvodima, trendovima, modama, marketinškim trikovima i svakojakim tricama i kučinama imperije i njene „kulturne industrije“.

уторак, 16. јануар 2018.

Fb radno vreme

Moje ovogodišnje radno vreme na Fb-u: do 5 minuta dnevno. Šta sam za radnog vremena postavio, postavio sam; šta sam video, video sam; šta sam lajkovao, lajkovao sam.
Zar da Fb-u i Zakerbergu šljakam za džabalesku?

субота, 13. јануар 2018.

Moj telefon i ja

Ostajem pri starom, glupavom mobilnom telefonu. Ništa mobilni internet, ništa napredne funkcije, ništa fotkanje, ništa selfiji i slične kerefeke.
Evo i razloga:
1. Čista sujeta – teško bih podneo da moj telefon bude pametniji od mene.
2. Neopisivo mi je zadovoljstvo da idem uz nos duhu vremena (ili da mu isplazim jezik, što bi rekao čovek iz podzemlja).

петак, 12. јануар 2018.

Tečna društva

Iz društava brzih i sve bržih promena, prešli smo u tečna društva. Promena zapravo više nema jer nema ničeg čvrstog, ničeg stalnog što bi se moglo menjati. Sve naprosto protiče. Zigmunt Bauman je pisao o fluidnosti savremenog sveta.
Internet je, kao medij neprekidnog protoka, prirodni medij tečnog društva.

понедељак, 08. јануар 2018.

Krhkost

U osnovi, ljudsko društvo je krhka tvorevina, čiji je opstanak neizvestan. Može se rasprsnuti usled unutrašnjih napetosti. Mogu ga razbiti udari spolja.
U osnovi, pojedinac je izgubljen bez društvenog okvira u kome se kako-tako snalazi. Izgubljenost rađa strah, strah rađa nasilje. Izbezumljen je jer više nema društvenog uma da ga vodi. Nema više ni putokaza koji bi ga usmerili, ni vrednosti koje bi mu bile uporište.

петак, 05. јануар 2018.

уторак, 02. јануар 2018.

Precrtani dani

Potrošili smo prvi dan 2018. godine. Trošimo već drugi.
Mislite o tome.
Što se mene tiče, počeo sam da precrtavam datume u kalendaru, kao što se nekada radilo u vojsci. Ali sa drugačijom namerom. Ne da ih što pre ostavim za sobom, već da znam da sam ih ostavio iza sebe, ne da tek tako minu. I kao opomenu da svaki dan treba ispuniti nečim smislenim, pre nego što ga precrtamo.

петак, 29. децембар 2017.

Pojedinac i sistem

Kažemo, nije do nas, niko nije kriv, za to je odgovoran sistem. Tako sa sebe skidamo svaku odgovornost.
Sistem, međutim, ne postoji izvan i nezavisno od nas. Sistem nas oblikuje i usmerava. Deluje kroz nas. Mi ga održavamo i pokrećemo sopstvenom energijom. Ispunjavamo naloge koje nam ispostvalja, sledimo ciljeve koje nam zadaje, igramo po nametnutim pravilima.
Zabluda je da možemo promeniti sistem a da sami ostanemo isti. Ma koliko ga spolja rušili, sistem će se samoobnavljati dokle god je u nama.