Svođenje

Godinu 2017. obeležila su „Rastrojstva“ (odlična knjiga, čitao, preporučujem svakom) i svakojaka rastrojstva.
Bilo je i satiričkih doskočica na književne teme, vinaverijanska igrarija. Neke je to razveselilo, neke nasmejalo, neke uznemirilo, neke naljutilo. To mora tako da bude. Ništa lično, uostalom. Žanr ište svoje, moćniji je od onog ko za njime poseže.
Bilo je tribina, tribina, tribina...

Spletkarenje

Neki ljudi žive od spletkarenja i za spletkarenje. Spletkarenje im je izvor prihoda, sredstvo sticanja profesionalnog i društvenog statusa. Kod nekih je preraslo u strast.

Poetika polemike

Polemika je, kao književni žanr, poslata je u ćošak, zbog neprimerenog vladanja.
Da ne uznemirava duhove, ne remeti uspostavljeni poredak.
Polemika ima svoju poetiku. Podrazumeva zaoštren izraz, ironiju, sarkazam, karikaturu, hiperbolu.

Osvit – radio drama

Godina je 1985. Jugoslavija je uvek tu ali, ispostaviće se uskoro, već broji sitno.
Na tadašnjem Radio Zagrebu emituje se moja radio-drama Osvit. Kriminalistička fantazmagorija antiutopijskog karaktera.
Režirao Darko Rundek.

U vremenima propadanja

Šta činiti u vremenima propadanja? Onda kada su razarajuće i samorazarajuće sile toliko snažne da se čini kao da ih više ništa ne može zaustaviti u njihovom uništavajućem pohodu. Ne događa se to prvi put u istoriji ljudskog roda. Urušavale su se i bolje civilizacije od naše. Mit o napretku je samo mit. Zapatili smo ga sa industrijskom revolucijom i još uvek vlada našom svešću i našom podsvešću.

Fondokratija

U odnosu na rigidnu, sterilnu fondokratiju, čak je i komunistička birokratija bila hiperliberalna.
Umetnost je preživela totalitarne poretke i diktature, ali će joj fondokratija doći glave.

Sakaćenje jezika

Orvel je, u svom čuvenom dodatku Hiljadu devetsto osamdeset četvrtoj „Načela Novogovora“, napisao da je cilj tog jezika da onemogući bilo kakvo mišljenje različito od vladajućeg. Da bilo kakvu jeretičku misao učini doslovno nemislivom.
Na tome se upravo radi na globalnom nivou. Osakatiti jezik da bi se osakatilo mišljenje. Isprati ga tako da potpuno da je na njemu nemoguće osmislite i izraziti bilo kakvo osporavanje.

Tuga nepročitanog

Zastrašujućom brzinom raste brdo knjiga koje ne stižem da pročitam. Neke me gledaju prekorno, neke ljutito, neke s tugom. Ta tuga mi najteže pada. Osećam se krivim.

Neodoljiva draž poziva: prva pozajmica u kragujevačkoj biblioteci

Godina je 1993, petak 20. avgust.
Rat. Sankcije.
Cene divljaju, dinar je izgubio svaku vrednost, topi se u rukama.
Beznađe.
Neko, i u tim okolnostima, ipak čita. Čitateljka (ili čitalac) ulazi u Narodnu biblioteku Vuk Karadžić u Kragujevcu i pozajmljuje "Neodoljivu draž poziva", moj drugi roman. To je prva pozajmica ovog romana u kragujevačkoj biblioteci. Hvala Mirku Demiću  na ovom podatku.
Mirko ima i zanimljivu priču kako je "Neodoljiva draž poziva", u tom ratnom haosu, stigla do njega.

Roman je, inače, predat izdavaču pre početka rata, poprilično je čekao i pojavio se u
ratno-sakcijskom (ne)vremenu.
Pogovor je napisao Hrvoje Pejaković, pesnik i jedan od najznačajnijih književnih kritičara tog vremena na čitavom Yu književnom prostoru.

Zgužvano vreme

Zgužvano vreme interneta.