Politikine reklamne laži

Na rođendan najpodmuklijeg dnevnog lista na Balkanu, evo, umesto čestitke, izvoda iz Pekićevih "Dnevnkika":

"Tri Politikine reklamne laži
Sreda, 11. januar 1984. godine
(Sloboda, neizlazak za vreme rata i neučestvovanje novinara u vreme oklupacije)
U novogodišnjem kalendaru Politikinom nalazim sledeću anonsu:
Politika je list slobodnih ljudi. Zato nije izlazila za vreme okupacije. Njeni novinari postali su ratnici i borci.
U tri rečenice, tri laži.

Istorijska imaginacija

Ne radi se o tome da se prošlost svede na sadašnjost (da nam se približi, „osavremeni“) već o tome da se obogatimo prošlošću umesto da se zatvorimo u teskobni kavez današnjice. Radi se o tome da podstaknemo i razvijemo istorijsku imaginaciju, otvorivši se drugačijem istorijskom iskustvu.
Mnoga „osavremenjavanja“, naročito književna, padaju upravo na odsustvu te imaginacije. Tako, u panici da ne zaostanemo, dobijamo nešto što nije ništa. Tek golo nasilje nad onim što nam izmiče.

Obrisi besposličarskog grada

Hranljivo štivo o našim uvrnutim životima 

Roman je kao nekakav grad, sa spletom ulica i uličica, raskrsnica, parkova, prodavnica, naselja, sa raznoraznim ljudima koji ga nastanjuju.
Možemo iscrtati mapu grada, ali ćemo ga zaista upoznati tek šetajući, lutajući, krstareći njegovim ulicama, zastajkujući, zavirujući i tamo i ovamo, razgovarajući sa onima koji u njemu žive.
Tako i o romanu možemo reći mnogo toga a da ga ipak ne dosegnemo. Roman se upoznaje čitajući.

Melanija Tramp potomak poslednjeg Obrenovića

Iz pre neki dan otkrivenih dnevničkih beležaka ličnog sobara Aleksandra Obrenovića saznajemo da ovaj se ovaj vladar nije, kao kakav šonja, slepo držao suknje Drage Mašin, što ga je stajalo glave i prestola (ovo dvoje ne ide nužno zajedno, pomislimo li koliko ih je obezglavljenih na prestolima, predsedničkim i premijerskim mestima) jer srpski oficirski kor, na čelu sa mužjačinom Apisom, nije mogao da podnese pomisao da se jedan srpski muškarac, uz to i kralj, nalazi pod papučom jedne žene. Ta sramota se morala krvlju sprati.
Naprotiv, sudeći po njegovom sobaru, ovaj vladar je posezao i za drugim suknjama.

Satirički građen mozak

„No, moj mozak je satirički građen. Ispod mog pera izlaze stvari koje povremeno, očito, oštro povređuju javno-komunističke krugove.
Uvek pišem čiste savesti, onako kako vidim stvari. Negativne pojave u životu sovjetske države privlače moju stalnu pažnju zato što u njima instinktivno osećam bogatu hranu za svoj posao (ja sam satiričar)“, Mihail Bulgakov na saslušanju u Lubjanki.
(Iz knjige Vitalij Šetalinski „Iznenađenja Lubjanke“, s ruskog prevela Neda Nikolić Bobić, Paideia, 1999)
Eto, autopoetički iskazi su se davali i pred tajnom policijom.
Što se hrane tiče, pravo reče Bulgakov, ima bogate hrane za satirički građen mozak, itekako. Ako pisac ume da vidi stvari.

Željan svežih leševa

Toma Grobar se uželeo svežih leševa.
Dugo je i suzbijao svoje nekrofilske sklonosti.
Ili ih je, pre, samo prikrivao. Da zaboravimo za koliko je izgubljenih života i ljudskih nesreća bio odgovoran u svojoj ratnohučkačkoj, šešeljeta fazi, kojoj se, kao svom političkom izvorištu, vraća.

Mehanizmi poricanja

Kada se izrekne neka neugodna istina, stavlja se u pogon mehanizam poricanja. To je neminovno. Laž je, naime, retko kad bezinteresna, samosvrhovita. Ima i onih koji uživaju u laganju radi laganja, ali su takvi izuzetak.
Laž je oružje za ostvarivanje i odbranu interesa, za uspostavljanje i odbranu moći, osvajanje i odbranu povlastica.

Strah od naboja

Ohlađena, sterilisana, niskonaponska društva strahuju od energije bilo koje vrste. To je strah od životnog, ideološkog, verskog, jezičkog, estetskog naboja koji izmiče kontroli.

NIN-ova nanogica: Neprikosnoveni žiri

Bog blagi na nebesima mi je svedok da nisam želeo da se dalje bavim NIN-ovom nanogicom. Ima toliko važnijih tema od ove propale nagrade i njenog žalosnog žirija. A i previše je sve to predvidivo.
Uostalom, nema tu šta da se doda. U ponedeljak će proglasiti roman kome je rezervisana nagrada čim je objavljen. I u Politikinom Kulturnom podvarku je tom romanu, pred ninovanje, objavljen prigodan prikaz-reklama, zgodno se namestilo, nema šta.

Pred vreme

Nismo više u post već u pred vremenu.
Post vreme je bilo vreme ideološke, teorijske, estetske reciklaže.
Pred vreme je vreme neizvesnosti.
Nešto se okončalo. To se oseća u vazduhu. Nešto je pred nama, ne znamo šta.
Po inerciji, zastrašeni nepoznatim, pokušavamo da i dalje živimo i mislimo u onome čega više nema.