Prevod

Nekim knjigama je očajnički potreban valjan prevod sa srpskog na srpski da bi se uopšte mogle čitati.

Strogost

Strogosti nam treba. Prema sebi prvenstveno.
Uništava nas sobom zadovoljno, samotetošeće, u sebe zatvoreno, sobom opsednuto, hvastavo i halapljivo, a obezličeno, besadržajno JA.
Razorilo je ličnost, raznelo društvo, planetu dovelo na rub ekološkog sloma.
Valja nam, to je već pitanje opstanka, da ponovo naučimo da se „ne jede sve što leti“, da uz prava postoje i dužnosti, da osim nas na ovom svetu ima i drugih. Da je sloboda izazov, iskušenje, odgovornost, ne samovolja razmaženog derleta. Da nas zahtevi prema sebi jačaju a učmala samodopadnost slabi.

NIN-ova nanogica: Kud plovi ovaj brod?

Obećao sam da ću ispratiti NIN-ovu nanogicu do kraja a ja, za razliku od nekih, držim svoja obećanja.
Posle užeg izbora, jasno je kud plovi brod NIN-ove nanogice. Ako se negde, u međuvremenu, ne nasuče.
Koja mu je, dakle, odredišna luka?
Na to pitanje ćemo odgovoriti primenjujući osnove nagradologije. Istoimena brošura će, podsećam, biti bačena na tržište u toku ove godine po ceni od 1.000 dinara po strani, u pretplati po 500.
Osnovi nagradologije kažu:

Naivno pitanjce

Kad smo već kod žirija, jedno naivno pitanjce.
Da li je ikada ijedan član žirija u ovoj zemlji podneo ostavku zbog neslaganja sa onim što se i kako radi? Poneki hoće, u poverenju, u kafanici, na šušu-šaša, i offline, svašta da kažu, pa i da se zgražavaju. Ali da daju ostavku, i da javno obrazlože zašto su to učinili, to ne. Tu vlada omerta.

Misliti protiv struje

Misliti protiv struje nije stvar izbora. To je pitanje časti.
Ne samo misliti, živeti protiv struje.

NIN-ova nanogica: likvidacioni postupak

Nisam hteo danas o NIN-ovoj nanogici, čisto mi ljudski dođe žao članova žirija što se po ovako lepom vremenu bave tako mračnim poslom. Ali, šta da radim kad su mi zabavniji od Vremena sporta i razonode, dođu mi kao nekakav Monti Pajton skeč. Dovoljno je da pomislih na njih pa da počnem da se smejem kao lud na brašno.
Još mi je žalije onih četrdeset književnih mučenika (gde nađoše baš četrdeset a ne, recimo, trideset devet ili četvrdeset jedan, da se to neko u žiriju nije zajebavao) što sa zebnjom u srcu očekuju hoće li ih pripustiti dalje ili će im uzviknuti: "Dalje nećeš moći!"

Jezički korektna laž

U vreme ove naše bledunjave, bljutave, bezizražajne jezičke korektnosti, ni laž se više ne zove laž već postistina. Tako valjda zvuči otmenije, bezazlenije, šta li?
Laž je tako postala još lažljivija.

Vremenski šok

Načeli smo i ovu 2017. godinu, valjda ćemo sa njenim danima biti štedljiviji, da ne protrčimo i kroz nju kao da nas sto đavola goni.
Vrzmajući se, krajem prošle godine (kako je to čudno danas napisati: krajem prošle godine i kako će to prebrzo postati obično), po Muzeju nauke i tehnike, doživeh vremenski šok. Naiđoh na grupu srednjoškolaca kojima profesor objašnjava kako radi – pisaća mašina.

NIN-ova nanogica: eliminacije

Konačno je guknuo i žiri za dodelu NIN-ove nanogice. Usrećili su nas širim izborom od čak četrdeset romana. Ti su, valjda, preskočili kvalifikacionu normu, ili tako nešto. Za ovaj eliminacioni krug i nisu morali toliko da se razvlače.
Iz ovog „izbora“ je teško išta zaključiti. Šta je tu stvarno izabrano, šta tek ubačeno da se nađe. Koliko da se vidi da je žiri nešto stvarno i čitao.
Varke, zamke, rokade i žrtve nas čekaju u narednim krugovima: središnjici i završnici.

Nagradna razmena

Cover: Saša Radonjić

Na izmaku godine, želeo bih da podsetim javnost da sam jedini ovlašteni nosač i vlasnik nagrade Aurora Borealis, koju sam sebi blagoizvoleo dodeliti za prethodniku 2015. te da sam, zahvaljujući Saši Radonjiću dospeo i na naslovnu stranu Playboy-a što smatram svojim najvećim životnim uspehom.