Crnjanski je imao tu gordost, tu naglašenu samovest koja ga je vodila u sukobe, uvaljivala u brojne životne nedaće.
Nije bio uklopiv. Nije mogao, niti hteo da se uklapa.
Bio je težak čovek. Nije ni želeo da bude lak. Ni u ljudskom, ni u književnom smislu.
Živimo u (ne)vremenu u kome su prilagodljivost i uklopivost dobile snagu kategoričkog imperativa. Vremenu bezobličnog.
Danas bi panduri prilagodljivosti kazali da su Crnjanskom nedostajale socijalne veštine, da mu je manjkalo socijalne inteligencije.
To bi, prevedeno sa novogovora, značilo da se nije uvlačio, nije spletkario, nije burgijao ili bunario, nije tražio načina da se negde uvali. Niti se prilagođavao društveno ili književno poželjnom.
 |
| Ispred restorana "Kumbara" 1973. (Digitalna Narodna biblioteka, legat Miloša Crnjanskog) |
Bio je težak čovek. Nije ni želeo da bude lak. Ni u ljudskom, ni u književnom smislu.
Živimo u (ne)vremenu u kome su prilagodljivost i uklopivost dobile snagu kategoričkog imperativa. Vremenu bezobličnog.
Danas bi panduri prilagodljivosti kazali da su Crnjanskom nedostajale socijalne veštine, da mu je manjkalo socijalne inteligencije.
To bi, prevedeno sa novogovora, značilo da se nije uvlačio, nije spletkario, nije burgijao ili bunario, nije tražio načina da se negde uvali. Niti se prilagođavao društveno ili književno poželjnom.
