понедељак, 24. април 2017.

Ćirilica i/или латиница

Рођен сам у Socijalističkoj Федеративној Republici Југославији, na jugu Srbije, у Борином Врању. To je činjenica.
Одмалена, i ćirilica, и латиница su bile моје pismo. То је такође чињеница.
Tako će и остати.
Ne razumem one koji помамљено витлају Svetom Ćirilicom, као бичем. Niti razumem one који се над Ćirilicom гадљиво, снобовски mršte.

Не разумем оне који витлају Svetim Srpstvom, ni one koji vitlaju Светом Унијом. Или majčicom Rusijom.
Ne razumem ljude koji морају нечим да витлају.
Manite me se.
Спасибо, товарищи. Danke. Мерци.
Ili, po srpski, не ми дихат за овратник.
Nepismeni smo na oba pisma, понижени и сиромашни на свим језицима koliko god ih na овим просторима има.
Eto, to sam хтео да кажем.